A Vitar Puše

Su zrnon soli, su mrvu kruva i puno duše Ova nas jubav tepli i čuva, a vitar puše Su pjatom juve kad projdu dani i stvari luše Ova nas jubav jača i rani, a vitar puše I neka projdu sve obilance Svi lipi gušti i sve užance I neka nima ni sna ni smija Uz tebe uvik znan ča bi tija A vitar puše, a vitar puše A vitar puše Nek' samo puše! (A, a, a, a, a, a, a, a) (A, a, a, a, a, a, a, a) Su kapju uja, su šaku zeja, kad sni se ruše Ova nas jubav diže sa tleja, a vitar puše Kad gori svića, a nima loja, kad udru suše Ova je jubav šira od polja, a vitar puše I neka projdu sve obilance Svi lipi gušti i sve užance I neka nima ni sna, ni smija Uz tebe uvik znan ča bi tija A vitar puše, a vitar puše A vitar puše Nek' samo puše! A vitar puše, a vitar puše A vitar puše Nek' samo puše!