Mižerja

I bez zlata i bez luši Sva su blaga ti u duši Kad ogrije te ljubav Puno sunca i tepline Pa se srce nebu vine U ditinjstvu bez suza Malo šoldi, puno vire U toj ljubavi bez mire I vagun dobre voje U kantunu puno mista Misal je ka arja čista Pa pišen pisme svoje Mižerja, mižerja, mižerja, mižerja Viruj, viruj, pismo moja Ti jedina znaš di san ostavi dušu Viruj, viruj, pismo moja Jer kasno je sad, ladni vitri već pušu Mižerja, mižerja, tek pusta mižerja Kad bi partile ferate Strepija san stari za te Ta briga se ne gasi Zgrbjena si majko stala Bjankariju tuju prala Pobilile ti vlasi Jedna pisma iz đardina Smantala je vašeg sina On cili vik je slidi Zlatnin nožen posrid srca Probola ga, neka grca Nek cili šug iscidi Mižerja, mižerja, mižerja, mižerja Viruj, viruj, pismo moja Ti jedina znaš kako boli lipota Viruj, viruj, pismo moja Jer vidit ćeš kad zbrojiš konte života Mižerja, mižerja, tek pusta mižerja