Balada O Ćaćinom Satu

Aaa-aaa-aaaaa

Aaa-aaa-aaaaa

Ćaća je jema sat u malom žepu

Takvoga sata nima više niko

Iz njeg se vrime razlilo ka mliko

Ka vino ča je uteklo svon čepu

Kad bi ćaća zasta da otare čelo

I sat bi sta i mudro bi muča

Nije jema srca da odbroji uru

Čoviku ča sidne da umoran ruča

Na ćaćinon satu briše se i gubi

To vrime u zlatu i ti prsti grubi

To vrime u zlatu, taj leut ča kreće

Na ćaćinon satu vratiti se neće

Ćaća je jema sat u malom žepu

Takvoga sata nima više niko

Iz njeg se vrime razlilo ka mliko

Ka vino ča je uteklo svon čepu

Ćaća se moga i bez sata snaći

Po pivcu, maški, po jugu u zraku

Al' more biti, čutija se jači

Sa saton ča je svitlija u mraku

Na ćaćinon satu briše se i gubi

To vrime u zlatu i ti prsti grubi

To vrime u zlatu taj leut ča kreće

Na ćaćinon satu vratiti se neće

Pričaju judi, starili su skupa

Sat je bija srce u ćaćinom tilu

I nije se znalo ča to šuška, lupa

Ča to tira naprid vrilu krv kroz žilu

Sve dok nisu oba ostali bez glasa

Sve dok nije zemja rekla zadnje slovo

Još se nije znalo ča je puklo, stalo

Jer na njima sve je bilo još ka novo