Udahni (feat. Nevena Glibetić Nensi, Rade Sklopić & Krumes)

Udahni, pusti Udahni i pusti Udahni i pusti, daleko plovi brod Udahni i pusti, taj svet nije Tvoj Ponekad voleo bih da umaknem nekud Voleo bih da jednostavno nestanem Voleo bih da jednostavno prestanem Da budem sve što post'o sam nakon svoje petnaeste Samo je tada bilo effortless Sada sam nešto k'o hologram Sada tu sam i nisam i zurim u lica Nekapirajući ništa od ovoga Tik-tizk i postpopularnost Jao čekaj, jel' ti beše onaj reper? Sad te nema nigde a pre te bilo stalno Naj fan sam tebe, IDJa i Cece Ja volim sve u isto vreme Zato što sam millennial kreten Samo da sam prvi comment nakon pesme I fotka za mreže i potpis na listu od sveske Tik-tik i postidentitet Nije MC, piše neke knjige Nije pisac, piše neke rime Ni PN ni BG, adresa iz lične je nigde Kao korov, niče gde stigne I čujem da se meša u politiku A znamo povod smišljene igre Za pare da nam podeli po kritiku A to je mali paćenik i strani plaćenik I bilo bi bolje da je za glavu skraćen I da pusti nas na miru da slavimo svoje ruglo i ambis Nemoj da daviš! Tik-tik i postrealizam Devedesete ispred i iza Svi pukli, samo nek pucaju Predsednik i dalje drži čas fašizma Kao da sam dva'es godina bio u komi i probudio se danas Potpuni stranac, sav sam k'o magla k'o sablast Prošlosti balast nije moj svet, nije mi jasan Ukrašen grad k'o Zorica Brunclik Džiberski naslovi svuda za klik Ceo dan s medija laže te lik Piša ti u usta a ti moliš za bis Beda i kič, beznađe ljiga i šminka Sve dok ih 'zika sa Pinka Lagano vozika kod šrinka Žaba se skuvala živa, evo me s njom u šerpi A što li je to moja briga i čije bukagije teglim Zato blindiram sebe i nižem bližnje pod palubom barke Nojeve Ali čujem iz komore sve što izgovore Gore iz Gomore i Sodome i kažem Udahni Udahni i pusti, daleko plovi brod Udahni i pusti, taj svet nije tvoj Tik-tik i Eminem srpski Kažem "hvala" a mislim se "crkni" Da me sad lupi auto il' tramvaj Eto šta bi pamtili manje-više sve kad se skupi I zato mi je dobro u rupi Jer gore je govana pomama Kad je nenormalno normalna pojava Ostaje da budeš ili barka Nojeva ili glava bojeva Vazda bolje da padnem u zaborav nego pad na kolena Naš svet je ovca i gazda kolje ga Istina gola a svi kul s tim k'o da smo Ada Bojana Post-postskriptum Ovih dana si betoniram kriptu Kriptonitom ispod ne dam nikom Čisto inkognito pa i superljude smatram viškom Istom pričom dave savetodavno A neću ničiji savet odavno Dao sam sebi zavet uglavnom da mi grafikon duše izgleda ravno Da me ne dotiče i ne pogađa Černobilj ovdašnji, java iz košmara, ljudi bez obraza Nije rov da puca no da ne bi puk'o od poraza I zato odbij - šta ćeš ovde sa bombom u katakombi? I nema nade, nada je sada zombi Otkinutom vilicom tužno se smeši i kopni Psihoze obučene u lica Bauljaju do posla i nazad Savile se šipke i kičma I koji ću im ja kurac da ih smaram? Zato utisak nedelje - ja neopredeljen Ne želim ni da čujem, da vidim, da jedem Sve pripadam nepripadanju Samom sebi sam varka Ukidam i Marčela i Marka da umaknem nekud Da jednostavno nestanem Da jednostavno prestanem Da budem sve što post'o sam nakon svoje petnaeste Samo je tada bilo effortless Sada sam nešto k'o utvara Zatvaram vrata svog bunkera Nagazim leš što zvao se Uteha i kažem Udahni Udahni i pusti Udahni i pusti Udahni i pusti Udahni i pusti Udahni i pusti Udahni i pusti Udahni i pusti, daleko plovi brod Udahni i pusti, taj svet nije tvoj Udahni i pusti, svet nije tvoj