Tihi Ubica

Budim se sama, oči nikog ne traže

I šta je taj odsjaj u mom pogledu?

Na stolu pored muški sat kô da mi kaže

Da izgleda da neko još pored mene živi tu

I dve-tri kapi krvi posle brijanja

Otužan miris što po sobama se širi

Otkad to duhovi mi dolaze po danu?

Ma gde je taj muškarac što pored mene ovde živi?

I zovem, zovem devedest dva

I neka traže, neka nađu ga

Nek' kaže gde je ljubav nestala

Nek' puste sirene, nek' uzbuna krene

A kad ga stignu, nek' mu kažu "Stoj"

Nek' bar na silu prizna da je moj

Moj čovek bez glasa, bez duše, bez lica

Moj najteži porok, moj tihi ubica

(Moj jedini svedok, saučesnik, moja porota)

Takvi kao on nikad "zbogom" ne kažu

Za svoje greške, on uvek druge krivi

Sa njim je svaki novi rastanak bez suza

Ma gde je taj muškarac što, što sa mnom živi, a ne živi?

I zovem, zovem devedest dva

I neka traže, neka nađu ga

Nek' kaže gde je ljubav nestala

(Nek' puste sirene) Nek' uzbuna krene

(A kad ga stignu, nek' mu kažu) "Stoj"

(Nek' bar na silu prizna da je) Moj

(Moj čovek bez glasa) Bez duše, bez lica

(Moj najteži porok) Moj tihi ubica

(Oh)

I zovem, zovem devedest dva

I neka traže, neka nađu ga

Nek kaže gde je ljubav nestala

Nek puste sirene, nek' uzbuna krene

A kad ga stignu, nek' mu kažu "stoj"

Nek' bar na silu prizna da je moj

Moj čovek bez glasa, bez duše, bez lica

Moj najteži porok, moj tihi ubica (oh)