Na Kraju Vijađa

Od tvoga tista i od tvoga kvasa

Ja san naresa, evo me prid tebon

Ka slipi putnik ča je sve obaša

I štuf se svega kripi tvojin nebon

Od tvoje ješke i od tvoga bruma

Za mene nima slajeg da me mami

I dok počivan nasrid tvog saluna

Rojeni škoju, napokon smo sami

Prid tebon stojin, dil san tvoga srca

Sve ča san steka, sve san tu iskrca

U tvoj san mandrać, umoran ka lađa

Spustija sidro na kraju vijađa

Od tvoga kvasa i od tvoga tista

Ja san naresa, prova ča san moga

A sad prid tebon drćen poput lista

I pružan konat od života svoga

Od tvoga kruva i od tvoje pašte

Još ćutin forcu, priman tvoju kripost

I opet prid noć kad zasvitle laštre

Rojeni škoju, gledan tvoju lipost

Prid tebon stojin, dil san tvoga srca

Sve ča san steka, sve san tu iskrca

U tvoj san mandrać, umoran ka lađa

Spustija sidro na kraju vijađa