Kao bol, kao mir, kao istina izgleda sve
Kao belo i crno i nestvarno, kao kišna kap
Kao reč, kao mit, kao izazov dolaziš ti
Tako hladan i dalek, neodređen prozirni lik
Ja više nemam snage da ti se prepustim
Ja više nemam volje da ti snove podarim
Ja samo imam želju da te zaboravim
I da ti pružim osmeh kao zadnji blagoslov za put
I tako hodaš i misliš i sećaš se, kao kroz dim
Prvi sneg tako mek, tako prozračan, kô beli til
Kao glas, kao trag, kao nestanak jedinog sna
Neka glupa praznina se ogleda u očima
Ja više nemam snage da ti se prepustim
Ja više nemam volje da ti snove podarim
Ja samo imam želju da te zaboravim
I da ti pružim osmeh kao zadnji blagoslov za put
Ja više nemam snage da ti se prepustim
Ja više nemam volje da ti snove podarim
Ja samo imam želju da te zaboravim
I da ti pružim osmeh kao zadnji blagoslov za put
