Ka starom kraju još vozi ista linija
Autobus prazan, anđeo - zadnja platforma
Ničeg se više, ničeg se više ne sećam
Od toga trena u javu retko navraćam
Zato ćuti, šta će reči, kada oči govore
Mene tvoje somot usne uvek lako prevare
Ili reci da me voliš slatko, najslađe što znaš
Ili priznaj da je ljubav iza nas...
U donjem gradu, kod brda za razmišljanje
Prolećni vetar umiva tvoje obraze
Ničeg se više, ničeg se više ne sećam
Od toga trena na zemlju retko navraćam
