Poslednji Dan

Da li je dovoljan dodir da kao dete me sakrije od tvoga plamena, Jer i pored vrelih opekotina mislim ti si mi namena? Da li je dovoljan glas da me vrati iz okova mojih sećanja, Hteli smo realno a sada želimo da mu se nađe zamena. Da li je dovoljna jedna reč, jedna obicna reč, Da nam osmeh zaustavi, oduzme i okonča sve? Veruj, potreban je samo jedan izdah da nema me, Da se ne osećam tako umoran i sam jer znam... Ovo će biti naš poslednji dan A u pokidanom srcu nosim kamenje jer vidim promenu. I moje želje s tobom odlaze i putuju na pustu obalu, A suze podižu more da spere smisao kad više nisi tu. A ti za mene nikad ne brini, ja ostajem u svojim snovima, Možda jos ponekad pobegnem gde nisam smeo a ti nisi umela, I ako ikad samo setiš se i pomisliš da nisam sam, Zagrizi usne da ne govore ništa što ne želim da znam Ovo će biti naš poslednji dan... I ne brini jer ne ostaje trag od mrtvih sećanja... ne brini Ne, ne brini u tebi živeću još do punog mececa... odlazim Kažu da vreme je, kažu da odlazim čujem da zovu me, kažem oprosti im. Pola me odlazi sa tobom zauvek