Priča O Vasi Ladačkom

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo Jednom devet dana nije Izlazio iz birtije Kažu da je bio čudna sorta Otac mu je bio sitni paor 'Ranio je sedam gladnih usti A mati mu je bila plava Tiha, nežna, jektičava Umrla je s trideset i nešto Imali su par jutara zemlje I malu kuću na kraju sokaka Na astalu navek hleba Taman tol'ko kol'ko treba Al' je Vasa 'teo mnogo više Želeo je konje vrane Po livadi razigrane Sat sa zlatnim lancem i salaše Želeo je njive plodne Vinograde blagorodne U karuce pregnute čilaše Ali nije mog'o da ih ima Voleo je lepu, al' sirotu I uz'o bi je samo da je znao Voleš jednom u životu Sad bogatu il' sirotu To ne bira pamet nego srce I sve se nad'o da će ljubav proći Zanavek je otiš'o iz sela I nikad nije pis'o nikom Venč'o se sa mirazdžikom Jedinicom ćerkom nekog gazde Dobio je one konje vrane Po livadi razigrane Sat sa zlatnim lancem i salaše Dobio je njive plodne Vinograde blagorodne U karuce pregnute čilaše Sve je im'o, ništa im'o nije Propio se, nije prošlo mnogo Dušu svoju Đavolu je prod'o Znali su ga svi birtaši Tražio je spas u čaši Ali nije mog'o da ga nađe Mlad je kažu bio i kad je umro Sred birtije od srčane kapi Klonula mu samo glava K'o da, Bože prosti, spava I još pamte šta je zadnje rek'o Džaba bilo konja vranih Po livadi razigranih Džaba bilo sata i salaša Džaba bilo njiva plodnih Vinograda džaba blagorodnih Džaba bilo karuca čilaša Kada nisam s onom koju volem Kada nisam s onom koju volem Eh, kad nisam s onom koju volem! Kada nisam s onom koju volem