Malo sreće, puno suza
Tek ko žar u mraku sinem
Moja sreća nije raskopčana bluza
Da je složim na fotelju kad je skinem
Srce, kamen, tajnu čuva
Kamen prah dok ne postane
Vode mutne, vetar razuzdano duva
Zaliješ ga, ono suvo ostane
Prazne reči, mnogo snova
A od snova teške zore
Urbanizam mladih sokolova
Mrtve Bude traže nove dobrotvore
Neki dani nekad liče
A poneki malo više
Nova krv, a stoput ispričane priče
Svoju prošlost bi da isperu pre kiše
