Anita

Dal se bar ponekad seti; Plašim se da ne. Prosto ko u opereti, Sklopilo se sve. Violinist, tužni pajac, Lepa žena i tokajac, A kulise zavejani grad. Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost. Verešmarti, Citadela I Lančani most Zavejani Trg Heroja, Gde poželeh da je moja I da uvek bude kao tad. Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar, Molila me da joj pišem jednom bar. Zateklo je jutro snežno, Same zvezde dve. Ljubila me nežno, ko nijedna pre. Pogledom sam posle dugo, Pratio njen trag, Zavejanom ulicom Sent Haromsag. Plašila me slutnja neka, Znao sam od pre, Sve izgleda izdaleka drukčije. Srce malo jače bije, Kad se setim nje, A Listove rapsodije, Bude stare sne. Eh, da mi znati gde je, Dal se seti kada veje, Il u inat drugog ljubi tad? Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar Molila me da joj pišem jednom bar Zateklo je jutro snežno same zvezde dve Ljubila me nežno, ko nijedna pre Pogledom sam posle dugo, Pratio njen trag, Zavejanom ulicom Sent Haromsag. Plašila me slutnja neka, Znao sam od pre, Sve izgleda izdaleka drukčije. Sve izgleda izdaleka drukčije. Sve izgleda izdaleka drukčije.