Udica

Udica se zadije za prste Taman ono koliko joj triba Da se čovik siti da je dobro Što se nisan rodi kao riba Kao riba s ljuskama od srebra Što se neda vanka iz dubine Čutim di me išću gladna justa Pa se krijem doli od sudbine Među rebra potonulog broda Sa bandirom potonulog carstva Sad je vije samo hladna voda Zibaju je usnama bez glasa Vidim kosti usnulih mornara Zagrljeni s morem kako muče More pusti vojsku neka spava To su samo dica daleko od kuće Odore s botunima od srebra Ruzinavi mačevi u tmini Pa se spuštam moru među rebra Da mu čujem sarce kako pini Vidim kosti usnulih mornara Zagrljeni s morem kako muče More pusti vojsku neka spava To su samo dica daleko od kuće Gledam kosti usnulih mornara Mladu krv ča tribalo je prolit Čujen more kaže: "Bogu fala Što se nisam rodi kao čovik" Čujen more kaže: "Bogu fala Što se nisam rodi kao čovik"