Emina

Kapidžik otvori jer moga mi dina Izvaliću direk i baglame tvrde Pa neka se na me svi alimi srde Jer za tobom delija umire, Emina Sinoć kada se vraćah iz topla hamama Prođoh pokraj bašče staroga imama Kad tamo u bašči, u hladu jasmina S ibrikom u ruci stajaše Emina Ja joj nazvah Selam, jest, tako mi dina Nešće ni da čuje lijepa Emina Već u srebren ibrik zahvatila vode Pa niz bašću đule zalijevati ode Pa niz bašću đule zalijevati ode S grana vjetar duhnu, pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste Zamirisa kosa ko zumbuli plavi A meni se krenu bururet u glavi Zamal' ne posrnuh, mojega mi dina Ali mi ne dođe lijepa Emina Samo me je jednom pogledala mrko Al' haje alčak što za njome crkoh Niti haje alčak što za njome crkoh Ajši, ajša, jabaša Konja jaše subaša Ajši, ajša, jabaša Konja jaše subaša Po bašči se šeće, a plećima kreće Ni hodžin mi zapis, ništa pomoć' neće Ja kakva je pusta, moga mi imana Stid je ne bi bilo da je kod Sultana Stid je ne bi bilo da je kod Sultana Umro stari pjesnik, umrla Emina Ostala je pusta bašča od jasmina Umro stari pjesnik, umrla Emina Ostala je pusta bašča od jasmina Salomljen je ibrik, uvelo je cvijeće Pjesma o Emini nikad umrijet' neće Salomljen je ibrik, uvelo je cvijeće Pjesma o Emini nikad umrijet' neće