Miholjsko leto '95

Do pola jedan je bila na času klavira Onda korakom merila grad I usput gledala izloge Pardon, svoj odraz u njima U kosi još, poput venca, ona molska kadenca Mala vračka da upravo tad Uz Caffe Kibic polagano nadođe on Kao plima Tajne su tu zato da ih neko nasluti Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti Bogu je kanuo čaj, svud je prsnuo sjaj Jedan platan će ostati zlatan Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće Ne drhti on, to je samo to uvelo lišće Blaženo miholjsko leto Jedno i sveto za njih A on je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest Sve češće mu govore "Vi" Begeš u grudima udara Bije u bronzane žice U džepu sretni staklenac, k'o, ono, novčić i zdenac Mala vračka da nestanu svi A ona bane ko lupež, i prospe mu kosu u lice Tajne su tu zato da ih neko nasluti Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti Bogu je kanuo čaj, svud je prsnuo sjaj Jedan platan će ostati zlatan Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće Ne drhti on, to je samo to uvelo lišće Blaženo miholjsko leto Jedno i sveto za njih Kao osrednji klošar, malo prosed i prostar Na uglu sam zastao sam Ne tako dobar oktobar I misli sve u ruskom štimu A onda shvatih, na prepad, da te volim, k'o nekad Vreme samo raspiruje plam U meni miholjsko leto, to prkosno sunce pred zimu Ma, daj