Dvadesete

Da li je mladost uragan

Jer me vuče unazad

Dok bežim bez straha

Kad te vidim padam, balans

Kako sad, kad puno mi uzmeš

Malo daš, baš dugo si zbunjen

Kao znaš, hvata me ludilo, gubim dah

Dvadesete, ja sama, ne umem da praštam

Više nam ne dam ni dana, epilog bez kraja (U meni nemir je)

Budna sanjam, tražim se sada

Lutam sama, ne idem nazad

Previše divlji da ovde našli bi spas

Skupa kazna, sve ti se vraća

Ti nisi taj, više me ne zanimaš

Prelep je kraj, niko neće pravila

Prazan je stan pa se nikom nisam javila

Noći i kraj, magija

Kako sad da duše nam gube?

Znamo kraj, baš dugo si zbunjen

Kao znaš, hvata me ludilo, gubim dah

Dvadesete, ja sama, ne umem da praštam

Više nam ne dam ni dana, epilog bez kraja (U meni nemir je)

Budna sanjam, tražim se sada

Lutam sama, ne idem nazad

Previše divlji da ovde našli bi spas

Skupa kazna, sve ti se vraća