Lazarica

Stiglo pismo piše sultan knezu Lazaru Da mu dade zemlju svoju i Gračanicu Da mu dade kljuce grada cara Dušana Da mu vojska pije vode oko Prizrena Čita Lazar, gleda svoju lepu Milicu Krajem oka traži sina i mezimicu S desne strane stoji Miloš sa viteza dva Gledajuci u ikonu knez odgovara Ne dam, ne dam zemlju cara Dušana Ne dam deco ni kamena s dvora njegova Čekam, čekam njega ja na Kosovu Pa nek uzme moju glavu, ne dam Srbiju Kleknu Miloš pred ikonu ispred Lazara On poziva u molitvi svetog Zosima Nece sultan vodu piti pokraj Prizrena Ne damo mu ni kamena cara Dušana Tebi kneže zavet dajem nek zapamte svi Pašce sultan ispred tebe pre neg' padneš ti Za tebe ću i krst časni život predati Pa ćemo se svi na nebu večno sastati Ne dam, ne dam zemlju cara Dušana Ne dam deco ni kamena s dvora njegova Čekam, čekam njega ja na Kosovu Pa nek uzme moju glavu, ne dam Srbiju Čekam, čekam njega ja na Kosovu Pa nek uzme moju glavu, ne dam Srbiju