Provincijalka

Rekli su mi da je došla iz provincije Strpavši u kofer snove i ambicije Drug je studirao sa njom, pa smo se najzad sreli ona i ja Shvatih — Bože, ovo je sazvezđe za nju provincija Srce stade kao dete da se otima Tražili smo se po prethodnim životima Ostavih iza sebe svet, zablude, promašaje koji tište Prosto, lako, ko neko beznaćajno pristanište O, da mi je da se još samo jednom zaljubim Opet bih uzeo kostim večnog dečaka I opet bih smislio kako da prodangubim Dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih Usamljeni galeb iznad mora osrednjih Reči bi sve pokvarile, samo se ćutke pokraj mene stisla Sami, svoji, izbeglice iz besmisla O, da mi je da se još samo jednom zaljubim Opet bih gledao niz kej kao niz prugu I opet bih znao da se u oblak zadubim I čekao bih samo nju, nijednu drugu "Napiši mi pesmu", mazila se, nisam znao da li ću umeti Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa I svaki put mi je druga slika u oćima kad zažmurim Ali postoje u nama neke neprevodive dubine Postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam "Napiši mi pesmu", molila je i nisam znao da li ću umeti Voleo sam je tako lako, a tako sam teško to znao da pokažem A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leđima Kao tajna mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam I tako, eto ti pesma, ludo jedna