Blago Onom Ko Te Sanja

Ponoć je moje raskršće I moja poslednja šansa da pobegnem Tužno je što me najčesće Baš tada sećanja stignu i povrede Vidim te kao nestvarnu senku Kao usahlu reku svoje prošlosti Budiš mi onu večitu tajnu Onu najdublju ranu što ne prolazi Bila si mi samo dašak proleća Mali, beli cvet sa trešanja (whoa-oh, oh-oh) Ali sve me još na tebe podseća Blago onom ko te ne sanja (whoa-oh, whoa-oh) Ne gledam više dvorište A grane trešne miluju mi prozore Treba mi neko sklonište Jer svako sećanje vodi u ponore Vidim te kao nestvarnu senku Kao usahlu reku svoje prošlosti Budiš mi onu večitu tajnu Onu najdublju ranu što ne prolazi Bila si mi samo dašak proleća Mali, beli cvet sa trešanja (whoa-oh, oh-oh) Ali sve me još na tebe podseća Blago onom ko te ne sanja (whoa-oh, whoa-oh) Bila si mi samo dašak proleća Mali, beli cvet sa trešanja (whoa-oh, oh-oh) Ali sve me još na tebe podseća Blago onom ko te ne sanja (whoa-oh, whoa-oh) Blago onom ko te ne sanja Blago onom ko te ne sanja Blago onom ko te ne sanja Blago onom ko te ne sanja Blago onom ko te ne sanja Blago onom ko te ne sanja