Vidiš obične stvari

Posle toliko naprezanja Kada prođu sivi dani, slavićeš obične stvari Mi tražimo isto, samo jako, jako mnogo pričaš Tako si daleko, stani Tad su spavali tramvaji Ja sam tekao kroz noć Mislio da neću moći Da se vratim među vas Da se smejemo, da se smejemo Da se smejemo, da se smejemo Da se smejemo, da se smejemo Da se smejemo, da se smejemo Da se smejemo, da se smejemo Da se smejemo, da se smejemo Da se smejemo, da se smejemo Da se smejemo, da se smejemo Tu su ljudi, dragi ljudi Koji znaju nešto više Koji sedeće na klupi Čuvajući tebi mesto Nećeš smeti da ih pitaš mnogo toga Komentarisaće vreme i zvaće nas Da se smejemo, da se smejemo Da se smejemo, da se smejemo Da se smejemo, da se smejemo Da se smejemo, da se smejemo Da se smejemo, da se smejemo Da se smejemo, da se smejemo Da se smejemo, da se smejemo Da se smejemo, da se smejemo