Verse 1:

Kroz šta prolazim i kroz šta sam sve prošao

Na sranja navikô sam, meni je sve ovo normalno

Postalo, život u haosu, baš nikad dosadno

Krećem se oprezno, jer znam kolkô je opasno

Lako se zaluta ovde kad spusti se mrak

Olako naleti problem i sve nestane za čas

Desiti svašta se može, al' ne osećam strah

Jer mi ne dopušta glad

Chorus:

Soba oronula hladna, a ja praznog stomaka pod svećom pišem stihove

Prošetam se do grada, al' džep je potpuno prazan, pa širokih zenica gledam u izloge

U tom sam crnilu vazda proživljavao svašta, gledao gadne i potresne prizore

Tu više ne bih ni dan, dva, zato sam pošô bez plana, jer bih da mojima obezbedim sve

Verse 2:

Meni ovo nije kul, jer već dugo sam na dnu

I to što dešava se tu, ne emituju ni na netflix-u

Tu baš svakakvih ima, jer to ti je divljina

Brzo naučio da plivam među smradovima

U poslu sa najgorima, pa zato nemam mira

Da previše rana imam vidi se po šavovima

Do guše sam u govnima, čupam se još od davnina

Jer mnogo toga ipak nisam mogao da biram

Chorus:

Soba oronula hladna, a ja praznog stomaka pod svećom pišem stihove

Prošetam se do grada, al' džep je potpuno prazan, pa širokih zenica gledam u izloge

U tom sam crnilu vazda proživljavao svašta, gledao gadne i potresne prizore

Tu više ne bih ni dan, dva, zato sam pošô bez plana, jer bih da mojima obezbedim sve