Hodaj

Naučila si živit, tico lijepa

Od svakoga ne primit ruku pomirenja

I počinješ razumit prvi puta

Da jedno smo vani, a drugo smo iznutra, hej

Hodaj

Nebo strpljive voli

Hodaj

Možda se ipak sve u dobro pretvori

Jer ko će to izvagat svaki puta

Koje riči vratit, a koje ćeš progutat

I straj te izgovorit nakon svega

Da godinama živiš s nekim koga ne znaš, ne znaš

Hodaj

Nebo strpljive voli

Hodaj

Možda se ipak sve u dobro, u dobro pretvori

Ej, zašto nosiš oblak iza lipog lica?

Viruj, bit će sve u redu

I za svako slovo ti ne traži krivca

U sebi il' u meni, u svemu

Jer slomit će nas to (hodaj)

Slomit će nas to (nebo strpljive voli)

Hodaj, hodaj (hodaj)

Hodaj

Nebo strpljive voli

Hodaj

Možda se ipak sve u dobro pretvori

Hodaj (hodaj)

Nebo strpljive voli

Hodaj

Hodaj

Nebo strpljive voli

Hodaj

Možda se ipak sve u dobro pretvori

Hodaj

Možda se ipak sve u dobro pretvori