Nedostaje mi naša ljubav

Na jastuku bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik Pod oklopom drhti košuta plaha Večno gonjena tamnim obrisima straha Koja strepi i od mirnih obronaka sna Nedostaje mi naša ljubav, mila Bez nje se život kruni uzalud Nedostaješ mi ti, kakva si bila Nedostajem mi ja, onako lud Ja znam da vreme ne voli heroje I da je svaki hram ukaljalo Al' meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje Al' uspevam da još jednom odolim Da prošapućem da te noćas ruski volim Šta su reči, kremen što se izliže kad-tad Nedostaje mi naša ljubav, mila A bez nje ovaj kurjak menja ćud Nedostaješ mi ti, kakva si bila Nedostajem mi ja, onako lud Ja znam da vreme svemu menja boje I da je silan sjaj pomračilo Al' meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin I tad sam svoj, jer, ma kako me zvali, ja sam samo tvoj lični Harlekin Ponekad još suza razmaže tintu I ko domina padne zid u lavirintu Tako prosto, ponekad još stignemo do nas Nedostaje mi naša ljubav, mila Bez nje uz moje vene puže stud Nedostaješ mi ti, kakva si bila Nedostajem mi ja, onako lud Ja znam da vreme uvek uzme svoje I ne znam što bi nas poštedelo Al' meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo