Čitav život mi je pozornica

U poslu sam sa stokom, pa mi treba potkovica

Svaki dan je nova poslovica, nosim oklop i mač

Al' me nešto uvijek pogodi baš, jer mi smo pogodni za

Loše stvari, opet pali se ta podmornica

Poznajem dubine, dole sam ti hobotnica

Vjerujem samo sebi, znam gdje leži otrovnica

Neću ništa s vama, dobro taj vaš logotip znam

Molim se Bogu dok me progoni vrag

Ne pitaj "Kako je?" jer možda stvarno potrošim glas

Na prvom mjestu porodica

Al' neke stvari stvarno morô bi' sam

Svi mi kažu da sam lud kô Rodman

Znaš da divlji smo kô Togo, al' smo duplo belji

Ne možeš da zamisliš na šta sam pukô soma

Ćutite dok pričamo sa rukama kô gluhonemi

Prečesto smo tu na cesti, ponekad smo klub kô Čelzi

Razmišljamo čak i kad smo glupostima uposleni

Ne pričam sa kerom kada kažem "Kujo, sedi"

Ne pričam sa kerom jer su s vukovima sukobljeni

Čuvaj, sve je ratna zona, buraz, 'de je naša torba?

Nema sunca, ali veruj, teku kapi znoja

Gasi zvona, neke stvari znati moraš

Brat je pravi borac, radi sve na čast i obraz

'Nok je tvrđava, al' šta je iza bedema?

Jebeš nas, svi smo u fazonu "Ima vremena"

Nekad krene nas, nekad đavolu odosmo

Pa miris majmuna se osjeti kao u zoološkom

U miru je moć, al' ne miruje rovac

Svaki dan mi barem dvjesta briga srimuje mozak

Bez manira, bez pancira, odma' idem na sto vas

Ali hitno moram prestati da sinujem Boga

Možda nije Mu volja da se nađem u raju

Al' gdje sve sam bio, možda čak se snađem u paklu

Date su nam loše karte u startu

Pa svi smo tihi kô da Prle nam je partner u ratu

Znaš da ne spavam - računam

Kako versove ću pretvorim u brdo zlatnih

Sva ta sumnja nam je nestala sa uma

Samo 808 i letovi u prvoj klasi

Za sve što naumimo, treba nam sekunda

Ja gospodin, nisam čoban, ali krdo pazim

Život pere, sve je večna avantura

U glavi zgrade, kule, imaćemo grb kô Pariz

A na levom zglobu blješti ukras, brazy čuka

Dižem svaki dan jer mladi 'Kac u treningu je

U svakom džepu bar po pet valuta, bleji guta

Retko lagan, sve što napravim u trendingu je

To imanje para-nemanje para, u hip-hopu, ili u prodavanju cigareta, svodi se na jednu stvar - na lenjost. I ja krivim devedeset osam posto domaće scene da su svi lenji. Svi su veliki artisti, svi su veliki izvođači... I svi, sede i čekaju da im padne sa neba zato što su oni neviđeno kreativni u studiju. Moraju da shvate, da bavljenje muzikom nije samo "Snimio sam pesmu, napisao sam tekst". To je sine, jedan čitav svet stvari i aktivnosti koje ti moraš da uradiš. Ja garantujem svakome da sedne pet sati dnevno, kô da ode na posô i sedi u kancelariji, sedi se pet sati dnevno, bavi se ovom karijerom, da će uspeti sto posto. Uspeti da napravi pare, mislim, manje-veće pare, ali će uspeti nekako da svoj rad monetizuje na neki način. Ceo taj odnos, znaš, reperima je to izgovor. Ja to shvatam kô izgovor. Kad mi neko kaže "A brate, nema para", kao ovo-ono. Pa nema para, brate, pa kako misliš, kako će da bude para? Tako što ćeš ti da snimiš pesmu i okačiš na YouTube? Šta će da se desi? Šta će da se desi sa tvojom pesmom, kako ćeš ti da zaradiš pare?