Bezdan

Nema me više u tvojim molitvama Više me putem ne prate A noć mi preti, ponoć i pusta tama Kad me se samo dohvate Više me ne voliš Kad se vraćam, nisi budna Ne goriš, gasne naša zvezda čudna Lažna srebrna stvar Daleko putujem Vetar nudi neke rime Kupujem, pristaju uz tvoje ime Dva-tri stiha na dar Ne slušam više šta šapućes dok snivaš Plaši me koga pominješ I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš Kao da opet počinje Ali me ne voliš To se uvek drugom desi Govoriš, ali više ne znam gde si Da li neko to zna? Šta sam uradio? Kakva tužna humoreska Gradio ospod gradova od peska Dubok bezdan bez dna