Emina

Sinoć kad se vraćah iz topla hamama Prođoh pokraj bašče staroga Imama Kad tamo u bašči, u hladu jasmina S ibrikom u ruci stajaše Emina Ja joj nazvah selam, al' moga mi dina Ne šće ni da čuje lijepa Emina! Već u srebren ibrik zahvatila vode Pa po bašči dule zalijevati ode! S grana vjetar duhnu, pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste Zamirisa kosa k'o zumbuli plavi A meni se krenu, bururet u glavi! Malo' ne posrnuh, mojega mi dina Al' meni ne dođe lijepa Emina! Samo me je jednom pogledala mrko Niti haje alčak što za njome crko'! Ašik, Ajša, javaša Konja jaše subaša! Pa još kada šeće i plećima kreće Ni hodžin mi zapis više pomoć' neće A kakva je, pusta, tako mi Imama Stid je ne bi bilo da je kod Sultana Umro stari pjesnik Umrla Emina Ostala je pusta Bašta od jasmina